MilovanInnovation vas vodi – u samo srce fundamentalne kontradikcije savremenog kapitalizma, koristeći neo-marksističku analizu Moše Postona. Jer, u trenutku kada Nova industrijska revolucija (Industrija 4.0) uzima maha, a generativni AI i LLM modeli ugrožavaju čak i visoko plaćene kreativne profesije, Postonova teza o „anahronizmu vrednosti“ postaje nezaobilazna za razumevanje krize rada – i sveta koji dolazi.
📜 Koreni ideje – od „Fragmenta o mašinama“ do Rosdolskog
Priča počinje zimi 1857–1858. Karl Marks tada u groznici stvara rukopis Osnovi kritike političke ekonomije (Grundrisse). U njemu se krije znameniti „Fragment o mašinama“ – odeljak u kome Marks analizira krajnje posledice automatizacije i anticipira tačku u kojoj društveno znanje postaje neposredna proizvodna sila, ono što naziva general intellect – opšti intelekt.
Međutim, sam Grundrisse ostao je desetinama godina u seni Kapitala, sve dok ukrajinski marksista Roman Rosdolski nije objavio svoju kapitalnu studiju o nastanku Marksovog Kapitala. Upravo je Rosdolski prvi ukazao na ključni značaj Grundrisse-a za razumevanje Marksove kritike političke ekonomije. Njegovo delo otvorilo je vrata za novu generaciju marksističkih čitanja – među kojima se izdvaja ono Moše Postona.
💡 Postonova teza – kada vrednost postaje anahrona
Kanadski marksistički teoretičar Moše Poston u svom magnum opusu Time, Labor and Social Domination (1993), a potom i u eseju koji se direktno bavi krizom vrednosti, izvodi radikalnu reinterpretaciju Marksa. Osnovna nit njegove analize glasi ovako:
- Vrednost se meri radnim vremenom – U kapitalizmu, vrednost robe nije određena njenom upotrebom (koliko je korisna), već isključivo količinom apstraktnog ljudskog rada utrošenog za njenu proizvodnju, merenom društveno neophodnim radnim vremenom. Poston dosledno razdvaja materijalno bogatstvo (upotrebne vrednosti) od vrednosti.
- Tehnološki progres srozava tu istu vrednost – U trci za profitom, kapital neprestano uvodi mašine, automatizaciju, AI. Privremeno skraćuje pojedinačno radno vreme, ali dugoročno to postaje novi društveni standard. Kada svi proizvode brže, radno vreme društveno potrebno za proizvodnju robe pada.
- Nastaje fundamentalni paradoks – Društvo postaje sve bogatije (u materijalnom smislu), ali ukupna vrednost koju kapital može da prisvoji ima tendenciju da opada. Mera vrednosti – društveno neophodno radno vreme – postaje anahrona. Sami temelji vrednovanja, na kojima počiva čitav sistem plata, profita i zaposlenja, postaju istorijski prevažiđeni.
Iz ovog uvoda proističe jedan od najoriginalnijih Postonovih koncepata – kapital kao „automatski subjekat“ (automatic subject). Kamata, profit i renta počinju da deluju kao da imaju sopstveni život, nezavisno od ljudskog rada. Kapital postaje pokretač samoga sebe, a kapitalisti nisu ništa drugo do njegove „maske“. Poston nas poziva da emancipaciju od kapitalizma shvatimo upravo kao oslobađanje čovečanstva od prinude da meri sopstveno vreme radom.
🤖 2026 – kada AI izvodi Postonove teze na svetlost dana
Sada dolazimo do ključne tačke. Industrija 4.0 i generativni AI nisu samo „tehničko“ već pre svega strukturno ubrzanje opisane kontradikcije. I ono što vidimo 2026. jeste sledeće:
- Masovna ugroženost kreativnih poslova. Brojna istraživanja objavljena poslednjih meseci ukazuju da svako treće kreativno radno mesto nestaje pod naletom generativne veštačke inteligencije. Već se otvoreno govori da ova godina označava kraj dizajna i drugih kreativnih funkcija kao samostalnih zanimanja unutar kompanija. Ova pretnja nije više ograničena na „plave kragne“ – obuhvata pisce, kompozitore, prevodioce, programere, vizuelne umetnike, ton-majstore i mnoge druge.
- Raskorak u percepciji. Dok pojedine procene sugerišu da će AI dugoročno otvoriti mnogo novih radnih mesta, među kreatorima vlada duboka egzistencijalna strepnja. Gotovo svi anketirani stvaraoci izjavljuju da je njihov rad već iskorišćen za obuku AI modela bez saglasnosti, a ogromna većina muzičara smatra da neregulisani AI direktno ugrožava njihovu egzistenciju.
- Industrijski paradoks. Dok produktivnost raste, kupovna moć sve većeg broja ljudi opada. Kapitalizam mora da prodaje robu da bi ostvario profit, ali kako sve manje ljudi radi, sve manje njih može tu robu i da kupi. Nastaje začarani krug koji Postone dijagnostikuje kao strukturnu, a ne cikličnu krizu.
⚠️ Političke implikacije i Postonovo upozorenje
Poston u svojoj analizi direktno povezuje ovu ekonomsku kontradikciju sa usponom desničarskog populizma: Tramp, Bregzit i slični pokreti nisu slučajnost, već izraz duboke krize legitimiteta liberalnih demokratija, izazvane upravo odvajanjem ekonomske i političke sfere. Ono što se događalo 2016–2017, danas se produbljuje i širi po čitavoj Evropi i svetu.
Kada ljudi osete da je tlo na kome stoje izmaklo, da im posao, plata i društveni status više nisu dostupni, posežu za onim političkim opcijama koje obećavaju brz i grub povratak „izgubljenog sveta“. Poston nas upozorava da je to prividno rešenje koje ne dotiče uzrok – uzrok je u samom vrednosnom obliku.
🌀 Zaključak: Pred crnom rupom ili novom erom?
Na ovaj 1. maj 2026, pitanje nije hoće li doći do krize – ona je već tu, manifestuje se svakodnevno u gašenju radnih mesta, padu prihoda, gubljenju smisla. Pitanje je: kako ćemo odgovoriti?
Ako, kako Poston tvrdi, vrednost više ne može da se meri radnim vremenom, onda su i pojmovi poput „plate“, „zaposlenja“, „radnog mesta“ – istorijski relikti. Insistirati na njima u svetu u kome je čovek postao suvišan za sam proces valorizacije ubrzaće samo pad u ponor nejednakosti, bede i socijalnog besmisla.
Alternativa koju Poston nudi – ali koju ne smatra neminovnom, već mogućom – jeste radikalna promena društvenog okvira: oslobađanje bogatstva od stega radnog vremena, izgradnja društva u kome se ljudska egzistencija ne meri količinom prodanih sati. Neki to nazivaju post-work society (posleradno društvo); drugi vide put kroz univerzalni osnovni dohodak i širenje kolektivnih oblika vlasništva.
Ono što je izvesno jeste sledeće: nalazimo se na ivici horizonta crne rupe. Možemo birati da u nju upadnemo, ponavljajući greške 1930-ih, ili da priznamo da je car go – ali da njegova stara odeća više ne može da pokrije zahteve novog doba.
Srećan 1. maj – uz nadu da ćemo jednom slaviti i rođendan društva u kome je čovek važniji od vrednosti.
Kao i uvek, MilovanInnovation ostaje posvećen tehničkoj i inženjerskoj analizi sveta koji se menja – ali i njegovim društvenim posledicama. Ako vam se dopada ovaj ugao gledanja, podelite post i pratite nas za još sličnih analiza tokom 2026.
Оставите одговор