Danas je 9. maj. Dan kada je 1945. godine u Berlinu potpisana kapitulacija nacističke Nemačke. Kraj najkrvavijeg sukoba u ljudskoj istoriji. Kraj jednog sistema koji je ljudski život sveo na broj, na statistiku, na „slučaj“ u industriji smrti.
Ali 9. maj nije samo sećanje. On je živa obaveza.
📜 Koalicija nespojivih
Ono što čini ovaj dan jedinstvenim u istoriji jeste činjenica da su se na istoj strani borili: Amerikanci i Rusi, Britanci i Kinezi, komunisti i demokrate, kapitalisti i socijalisti, konzervativci, liberali, socijaldemokrate, demohrišćani. Ta koalicija je dokazala da kada se suočimo sa apsolutnim zlom – demarkaciona linija prestaje da deli. Tada su i ljuti rivali postali saveznici. I to nije bio samo vojni savez – to je bio savez civilizacije protiv varvarstva.
Na prostoru moje zemlje, Srbije, antifašistički pokret je poprimio masovne razmere. Ceo jedan narod se digao protiv okupatora. I danas, 2026. godine, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja još uvek neguje tradiciju antifašizma kao državni praznik.
🔥 Hladni rat: Prva pukotina u pobedi
Ali pobeda nije dugo trajala. Čim je nacizam vojnički poražen, počela je velika podela. Započeo je Hladni rat. Jučerašnji saveznici postali su sutrašnji neprijatelji. I tada su se rodila dva narativa – na Zapadu „levi hegelijanci protiv desnih hegelijanaca“, na Istoku fašizam kao „nužni proizvod kapitalizma“. Obe strane su napravile fatalnu grešku: počele su da koriste antifašizam kao ideološko oružje u sopstvenom ratu.
Istovremeno, bivši nacisti i fašisti su prali svoje biografije. Nisu bili kažnjeni. Postali su „korisni“ zbog svog obaveštajnog, naučnog ili tehničkog znanja. I tako je zlo, iako vojnički poraženo, nastavilo da živi u novom obliku.
⚙️ Razgradnja antifašističkog poretka
Završetkom Hladnog rata započeo je proces razgradnje međunarodnog poretka koji je izgrađen na antifašističkim principima. Ujedinjene nacije su sve slabije. Mehanizmi za sprečavanje pojave novog fašizma praktično ne postoje. Revizija istorije postala je uobičajena pojava – od Mađarske do Poljske, od Hrvatske do Nemačke.
Svedoci smo relativizacije – pojedini evropski lideri danas bez zgražavanja izjednačavaju antifašiste sa kolaboracionistima, ruše spomenike, prepisuju udžbenike. I dok se to dešava – mi zaboravljamo najvažniju pouku: fašizam nije poražen jednom za svagda. On se mora pobedjivati svakog dana.
🧬 Nove pretnje, stari principi
Danas, 2026. godine, suočavamo se sa pretnjama koje čak ni nacisti nisu mogli da zamisle. Ratovi se više ne vode samo tenkovima i avionima. Danas imamo balističke i hipersonične rakete sa konvencionalnim bojevim glavama, dronove koji donose smrt bez pilota, veštački stvorene viruse koji ne poznaju granice. Ali najveća pretnja možda nije oružje – najveća pretnja je nauka bez etike.
🤖 Transhumanizam: Novi „nad-čovek“?
Danas se ozbiljno raspravlja o transhumanizmu – ideji da čoveka treba „unaprediti“ tehnologijom, da se prevaziđu biološka ograničenja, da se stvori „nad-ljudsko“ biće. Podsetimo se: koncept „nad-čoveka“ već smo čuli. U nacističkoj Nemačkoj. U logorima u kojima je dr. Mengele vršio svoje eksperimente. Oni nisu imali tehnologiju koju mi danas imamo. Ali su imali nameru. A namera je bila ista: podela ljudi na one koji vrede i one koji ne vrede.
Danas, uz veštačku inteligenciju, robotiku, bioinženjering i genetske modifikacije – ta podela može postati tehnički izvodljiva. I zato moramo postaviti pitanje: možemo li da ostanemo – ljudi?
🌍 Ekologija življenja: Održivi suživot
Fašizam nije samo politički sistem. Fašizam je odnos prema svetu – odnos u kome neko ima pravo na život, a neko nema. U kome neko ima pravo na resurse (Lebensraum), a drugi su samo prepreka. Danas se taj isti princip pojavljuje u novom ruhu – kroz ekonomske ratove, migracione krize, borbe za resurse koje će postajati sve žešće. Antifašizam je, u svojoj suštini, ekologija življenja – učenje da je svaki ljudski život univerzalna vrednost. Da niko nema pravo da drugome oduzme resurse, identitet, dostojanstvo, pa na kraju i sam život.
🎯 Hegel i stalni zadatak istine
Nemački filozof G.W.F. Hegel nas je učio da se istina ne doseže jednom za svagda. Da je čovek osuđen na stalno preispitivanje, na dijalektički pokret, na izbegavanje dogmi. I u tom smislu, antifašizam ne sme postati dogmatska kategorija. Ne sme se pretvoriti u ideologiju koja se nekritički primenjuje – jer tada prestaje da bude ono što jeste. Ali vrednost antifašizma – očuvanje ljudskosti – mora ostati neupitna.
Kao što sam ranije napisao na MilovanInnovation: „Paradoks kapitalizma je u tome što sistem koji maksimizira produktivnost istovremeno potkopava sopstvenu meru vrednosti.“ Isti paradoks važi i za ljudskost: što više tehnološki napredujemo, to više moramo da se podsećamo zašto smo ljudi.
🕯️ Parola za 21. vek
„Budimo i ostanimo ljudi.“
Ne nad-ljudi (transhumanistička fantazija).
Ne pod-ljudi (fašistička kategorizacija).
Ne trans-ljudi (tehnološka iluzija).
Već ljudska bića – sa svim svojim slabostima, ali i sa svim svojim dostojanstvom. Sa pravom na grešku. Sa pravom na različitost. Sa pravom na život.
⭐ Završna misao
9. maj nas podseća da mir nije prirodno stanje. Mir je tekovina. Izvojena je krvlju. I mora se svakodnevno braniti – ne samo na bojištima, već u školama, na univerzitetima, u medijima, u laboratorijama, u svakodnevnim razgovorima. Zato: ne zaboravljajmo. Ne relativizujmo. Ne popuštajmo. Jer pobeda nad fašizmom nije završena 1945. godine. Ona se obnavlja svakog dana – u svakom od nas.
⭐ MilovanInnovation – nauka, tehnologija, duhovnost. I uvek – humanost na prvom mestu.
Оставите одговор