Категорија: Nature & Evolution

U prva dva dela našeg triptiha krenuli smo od spoljnog sveta. Najpre smo videli da mozak nije prost dekoder senzornog signala, već sistem koji neprekidno pravi predikcije, poredi ih sa onim što dobija iz čula i koriguje sopstveni model stvarnosti kada se pojavi greška predviđanja. Zatim smo otvorili pitanje pažnje i svesnosti: zašto među ogromnim…

U prvom delu našeg triptiha videli smo da mozak nije pasivni dekoder spoljnog sveta. On neprekidno održava unutrašnji model stvarnosti, predviđa šta bi trebalo da registruje i koriguje sopstvenu predstavu kada se pojavi greška predviđanja. Ali time smo otvorili novo pitanje. Ako kroz nervni sistem svakog trenutka prolazi ogroman broj signala, zašto smo svesni samo…

Kada govorimo o čulima, intuitivno zamišljamo prilično jednostavan proces. Svet emituje ili reflektuje određene fizičke signale, receptori ih registruju, nervni sistem ih prenosi, a mozak ih zatim „dekodira“ i od njih sastavlja sliku stvarnosti. U tom modelu mozak je neka vrsta izuzetno moćnog procesora koji prima ulazne podatke i iz njih rekonstruiše ono što se…

Kada govorimo o nervnom sistemu, gotovo automatski govorimo o neuronima. Oni primaju signale, stvaraju akcione potencijale, grade sinapse, učestvuju u učenju, pamćenju, pokretu i svesti. U toj priči dugo je postojao još jedan veliki ćelijski svet koji je uglavnom ostajao u pozadini — neuroglija. Sama reč glia znači „lepak“, i dugo je odgovarala predstavi da…

Postoje fosili koji prevazilaze značaj jedne vrste i postaju simboli čitavih naučnih ideja. Archaeopteryx je jedan od njih. Još od otkrića prvih primeraka u nemačkim krečnjačkim stenama Solnhofena u 19. veku, neobična životinja sa perjem i krilima, ali istovremeno i sa zubima, dugim koštanim repom i kandžama na prednjim ekstremitetima, postala je gotovo školska ilustracija…

Poslednjih mesec-dva vrane su, po onome što vidim, počele da preuzimaju grad. Njih je sve više, dok su se pliske, koje sam ranije često viđao i u fabričkom krugu, gotovo povukle u ilegalu. 😄 Da li je to samo slučajna promena na ptičjoj sceni ili gledamo kako jedna izuzetno inteligentna vrsta menja malu urbanu ekološku…

Majčinstvo i prvo lice koje vidimo Postoji jedan prizor koji smo svi mnogo puta videli, toliko običan da ga često prihvatamo bez posebnog razmišljanja. Na površini jezera plovi ženka patke, a iza nje u gotovo pravilnoj koloni nekoliko malih pačića. Kada ona promeni pravac, oni je prate. Kada uđe među trsku, nestaju za njom, a…

(Nastavak serijala o pticama na MilovanInnovation) Kada pomislimo na dinosauruse, prvo što nam padne na pamet su ogromne, zubate zveri koje su izumrle pre 66 miliona godina. Međutim, novija paleontološka otkrića i saznanja nam pokazuju da popularno uverenje – da su ptice nastale od preživelih dinosaurusa – ne stoji. Zapravo, ptice su preživeli dinosaurusi! Tačnije…

Knjiga Petera Tompkinsa i Kristofera Birda (1973) popularisala je ideju da biljke osećaju, komuniciraju, pa čak i „čitaju misli“. Mnogi eksperimenti iz knjige, poput onih Kliva Bakstera sa poligrafom, nisu prošli naučnu verifikaciju. Da podsetimo, Bakster je povezao elektrode poligrafa na list biljke Dracaena. Kada je pomislio da zapali list biljke, aparat je naglo zabeležio…

Kada pomislimo na pticu trkačicu, većini nas prvo padne na pamet crtani film – ona brza, lukava ptica koja uvek nadmudri kojota uz čuveno „bip-bip“. Ali ono što crtać nije pokazao jeste da je ptica trkačica jedno od najfascinantnijih i najuspešnijih stvorenja američkog jugozapada. I ne, ne oglašava se „bip-bip“ – njena priča je daleko…